Na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju, to­kom pro­šle go­di­ne, ve­li­ki broj pal­mi je uni­šti­la šte­to­či­na „pal­min sur­laš” - Rhynchop­ho­rus fer­ra­gi­nus (Oli­ver). Ri­ječ je o in­va­ziv­noj šte­to­či­ni, ko­ja je pri­či­ni­la ve­li­ke šte­te ne sa­mo na na­šem pri­mor­ju, već i u ci­je­lom re­gi­o­nu, kao i u evrop­skom di­je­lu me­di­te­ra­na. Bar je grad s naj­ve­ćim bro­jem pal­mi u Cr­noj Go­ri. DOO „Ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti” odr­ža­va­ju 1.430 pal­mi ko­je se na­la­ze na jav­nim po­vr­ši­na­ma.
Pre­ma ri­je­či­ma Mi­re Pren­to­vić, in­že­nje­ra hor­ti­kul­tu­re i ru­ko­vo­di­o­ca Od­sje­ka za jav­no ze­le­ni­lo u „Ko­mu­nal­nom pred­u­ze­ću”, u od­no­su na dru­ge pri­mor­ske op­šti­ne, op­šti­na Bar je ima­la do­sad naj­bo­lje re­zul­ta­te u su­zbi­ja­nju šte­to­či­ne „cr­ve­nog sur­la­ša”. Ona pod­sje­ća da je od 2015. do 2018. go­di­ne evi­den­ti­ra­no i uni­šte­no de­set pal­mi na jav­nim ze­le­nim po­vr­ši­na­ma op­šti­ne Bar. Pret­po­sta­vlja se da je uku­pan broj za­ra­že­nih pal­mi u bar­skoj op­šti­ni ve­ći, na­vo­di ona, jer ni­su re­gi­stro­va­ne za­sa­đe­ne pal­me ko­je su u okvi­ru pri­vat­nih ima­nja. Pren­to­vi­će­va ka­že da je to­kom 2017. Op­šti­na iz­dvo­ji­la 26.706,42 eura za he­mij­sko tre­ti­ra­nje pal­mi, a ove go­di­ne pla­ni­ra­na su ne­što ve­ća sred­stva, u iz­no­su od 29.412 eura.
-Is­ti­čem da ni­je­dan me­tod za­šti­te od ove šte­to­či­ne ni­je pot­pu­no efek­ti­van.Pre­ven­ci­ja za­pra­vo za­po­či­nje pri­mje­nom ni­za agro­teh­nič­kih mje­ra uz­go­ja i za­šti­te pal­mi, za­tim je neo­p­hod­no re­dov­no spro­vo­di­ti mo­ni­to­ring za pra­vo­vre­me­no utvr­đi­va­nje pri­sut­no­sti šte­to­či­ne, a je­dan od na­či­na je i od­ra­đi­va­nje den­dro­hi­rur­gi­je, od­no­sno ukla­nja­nje za­ra­že­nih dje­lo­va do mje­sta na kom ne­ma simp­to­ma na­pa­da, za­tim he­mij­sko tre­ti­ra­nje pal­mi (u skla­du sa fi­to­sa­ni­tar­nim mje­ra­ma u ak­ci­o­nom pla­nu), i sve če­šće se pri­mje­nju­je en­do­te­ra­pi­ja - in­jek­ti­ra­nje sred­stva di­rekt­no u de­blo i dru­go - ka­že Pren­to­vi­će­va.
Ona do­da­je da je u Tiv­tu Upra­va za bez­bjed­nost hra­ne, ve­te­ri­nu i fi­to­sa­ni­tar­ne mje­re ne­dav­no or­ga­ni­zo­va­la ra­di­o­ni­cu na te­mu „Su­zbi­ja­nje cr­ve­nog sur­la­ša pal­mi”. Ra­di­o­ni­cu je odr­žao prof. Fran­če­sko Por­če­li sa Uni­ver­zi­te­ta iz Ba­ri­ja, ko­ji je ita­li­jan­ski eks­pert s ve­li­kim is­ku­stvom u is­tra­ži­va­nju i bor­bi s ovom šte­to­či­nom.
-Pro­fe­sor Por­če­li je is­ta­kao da ne po­sto­ji ni­šta dru­go osim pre­ven­ci­je ko­ja tre­ba da se kom­bi­nu­je s ni­zom dru­gih mje­ra ko­je mo­gu da ubla­že štet­ne efek­te in­sek­ta. Ta­ko­đe je na­gla­sio da je naj­e­fi­ka­sni­ji me­tod oču­va­nja pal­mi injek­ti­ra­nje in­sek­ti­ci­da di­rekt­no u de­blo pal­me, i pr­ska­nje i re­dov­no na­ta­pa­nje bilj­ke in­sek­ti­ci­di­ma - ka­že ona.
Do­da­je da je na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne u ju­lu 2015. go­di­ne pr­vi put po­tvr­đe­no pri­su­stvo ,,cr­ve­nog sur­la­ša”.
Od ta­da do da­nas ukup­no je evi­den­ti­ra­no i uni­šte­no de­set pal­mi.
-Upr­kos do­brim re­zul­ta­ti­ma na su­zbi­ja­nju šte­to­či­ne na jav­nim ze­le­nim po­vr­ši­na­ma, ni­smo pre­ve­li­ki op­ti­mi­sti, jer je ,,sur­laš” in­sekt ko­ji le­ti i ko­ji je in­va­zi­van, a pri­tom u na­šem okru­že­nju, od­no­sno na pri­vat­nim ima­nji­ma i na­ro­či­to u vi­kend na­se­lji­ma, vla­sni­ci ne spro­vo­de po­treb­ne fi­to­sa­ni­tar­ne mje­re u ci­lju su­zbi­ja­nja šte­to­či­ne. Sma­tra­mo da bor­bu pro­tiv ove šte­to­či­ne mo­ra­mo shva­ti­ti ozbilj­no, i da se svi mo­ra­ju uklju­či­ti u za­šti­tu pal­mi, od­no­sno pra­vo­vre­me­no mo­ra­ju pri­mje­nji­va­ti pro­pi­sa­ne fi­to­sa­ni­tar­ne mje­re. Ovo mo­ra­mo shva­ti­ti kao oba­ve­zu, jer su pal­me naj­ljep­ši ukras na­še pri­mor­ske oba­le za što se vri­je­di bo­ri­ti – is­ta­kla je Pren­to­vi­će­va.D.S.


Naj­u­gro­že­ni­ja ka­nar­ska pal­ma

Ka­ko na­gla­ša­va Pren­to­vi­će­va, ne po­sto­ji ni­je­dan me­to­da, ni­ti sred­stvo ko­je će u pot­pu­no­sti uni­šti­ti „sur­la­ša”, pa je sto­ga po­treb­no pri­mje­nji­va­ti in­te­gral­nu za­šti­tu u ci­lju po­sti­za­nja bo­ljih re­zul­ta­ta.
-Na­gla­ša­vam da se mno­ge ze­mlje ni­su iz­bo­ri­le sa „sur­la­šom”, već ga sa­mo su­zbi­ja­ju, iako se kod njih ova šte­to­či­na po­ja­vi­la de­ve­de­se­tih go­di­na. ,,Cr­ve­ni sur­laš” na na­šem pod­ruč­ju naj­vi­še na­pa­da ka­nar­sku pal­mu. Uko­li­ko u bli­zi­ni ne po­sto­ji ka­nar­ska pal­ma, on­da ova šte­to­či­na na­pa­da sve dru­ge vr­ste pal­mi - ka­že Pren­to­vi­će­va.